Starački domovi - Domovi za stare

Za naše najstarije - starački domovi
 
Po definiciji, starački domovi su specijalizovane institucije koje obezbeđuju smeštaj i medicinsku negu našoj najstarijoj populaciji. Ipak, ova definicija je prilično štura jer savremeni starački domovi pružaju svojim korisnicima mnogo više od osnovnog smeštaja, ishrane i medicinskog nadzora.

Različiti su razlozi zbog kojih se stare osobe smeštaju u staračke domove. Pozna starost, nemogućnost da žive sami i samostalno se staraju o sebi i svojim potrebama, najčešće u kombinaciji sa lakšim ili težim zdravstvenim problemima su osnovni razlozi zbog kojih se stare osobe odlučuju na boravak u staračkim domovima. Veoma je čest slučaj da stare osobe pate od različitih hroničnih oboljenja ali im hospitalizacija nije potrebna. Idealno rešenje u ovakvim slučajevima je smeštaj u nekom od staračkih domova.

Kratak istorijski pregled daje nam dokaz da smo kao vrsta opredeljeni da brinemo kako o potomstvu, tako i jedni o drugima i naravno o najstarijima među nama koji nemaju mogućnost da se staraju sami o sebi. U antičkoj Grčkoj osnivaju se prvi institucionalizovani tipovi staračkih domova. Njihov naziv je gerontohomija – organizovana kao prihvatilište za najstarije. Ove ustanove nastajale su u isto vreme kao i prve organizovane bolnice.

Vremenom se potreba za brigom o starim osobama prepoznavala i uvažavala. U srednjem veku širom Evrope osnivaju se hospitumi, iako su ova mesta imala raznolike uloge, u njima su boravili i putnici namernici ali isto tako su se lečili ranjeni ili boesni ali i prihvatali onemoćali stari ljudi. Najčešće su se nalazila u sklopu manastira ili u neposrednoj blizini gradskih zidina. Podrazumeva se da je njihov kapacitet, standard bio vrlo raznolik.

Na našim prostorima jedan od prvih hospicija ovog tipa je osnovan u Dubrovniku, polovinom četrnaestog veka. U trinaestom i četrnaestom veku brojni manastiri širom Srbije su prihvatali ostarele i onemoćale.

Hospiciji su se širili ali i razvijali u dva pravca na osnovu svoje primarne funkcije. Sa jedne strane to su bile bolnice a sa druge sve specijalizovanije ustanove za prihvat i negu onih koji nisu imali mogućnost ili porodicu, novčana sredstva ili bilo koji drugi način da sebi priušte često ni najosnovnije za život.

Turbulentna vremena i istorijska događanja za sobom ostavljaju islužene ljude kojima je potrebna pomoć. Na kraju krajeva, svi starimo i potrebno je da na vreme isplaniramo šta i kako – kako dostojanstveno živimo svoj život. Osnovni ciljevi i zadaci staračkih domova kao specijalizovanih ustanova je da svojim korisnicima pruže u sklopu stalnog smeštaja kompletnu brigu – smeštaj, ishrana, lična higijena, zdravstvena briga i nega, upotpunjavanje slobodnog vremena, različite radne aktivnosti za one koji su sposobni i zainteresovani za njih.

Istina je da da su nepredviđene okolnosti najčešće one koje nas nateraju na akciju. Poželjno bi bilo za svakoga od nas da na vreme počne da planira i donekle, organizuje svoje poodmaklo životno doba – dok još imamo dovoljno vremena.

I mnogo mlađima od nas je vrlo stresno da se suoče sa promenom mesta boravka i stanovanja pa je jedno od pitanja kako će naši stariji podneti promenu – potpunu, od mesta boravka odnosno svoje zone udobnosti, do socijalne sredine, potpuno nove. Najbolji način bi bio da se osoba blagovremeno pripremi na nove okolnosti. Idealno bi bilo da ako je to moguće, osoba lično poseti jedan ili više staračkih domova i sama se uveri u kvalitet usluga koje se nude odnosno da u skladu sa svojim potrebama, mogućnostima i interesovanjima donese konačnu odluku. Time će se izbeći nepotreban stres ali i onaj nepotrebni osećaj da je osoba prisiljena na boravak u staračkom domu.

Pojedini starački domovi daju svojim korisnicima mogućnost da svoje prostorije urede po svom ukusu i da u njih smeste nešto vlastitog nameštaja. Odlična mogućnost da se u startu osećaju kao kod svoje kuće!

Posebna pažnja se u staračkim domovima posvećuje kvalitetu života uopšte ali i na individualnom nivou. Svako od nas ima različit zdravstveni status, higijenske navike, prehrambene navike, svako od nas ima potrebu za intimnim okruženjem, za sigurnošću ali i za određenim stepenom produktivnog koji se očituje na više nivoa. Sve ovo se odnosi na vrlo ličnu, idividualnu percepciju objektivne životne stvarnosti koje treba da bude u skadu sa kulturnim i vrednosnim sistemima okolnosti u kojima se živi, u skladu sa očekivanjima, standardima specifičnim za svakoga od nas.

Potrebno je da budemo svesni svih prednosti života koji nam je omogućen u staračkim domovima jer ćemo lakše doneti ni malo laku odluku, da živimo u nekom od njih.

Pre svega, organizacija života u stračkim domovima pruža svojim korisnicima stepen nezavisnosti, što opet zavisi od individualnih aspiracija ili mogućnosti. Ovo se naročito odnosi na one i u poznom dobu aktivne i energične, koji svoje vreme kvalitetno provode u različitom nizu aktivnosti koje im starački domovi omogućuju.

Kada su zadovoljene sve one biološke potrebe pojedinca, sledi ne manje važna potreba a to je socijalizacija. Socijalno okruženje je u staračkom domu, ukoliko je dobro odabrano i prilagođeno potrebama, put za negovanje i održavanje mentalnog zdravlja svakog od nas pa i onih najstarijih među nama. Društvo vršnjaka je neophodno, i tome nas je iskustvo davno naučilo. Naravno da će dve bake rado popiti neku kaficu ili čaj, zajedno ispregledati fotografije svojih unučića i prijateljski i sa uzajamnim razumevanjem podeliti teret godina. Istovetna ili slična iskustva lakše ćemo podeliti sa svojom uzrasnom kategorijom.

Nakon što je odluka o preseljenju u starački dom definisana i doneta, potrebno je informisati se o nekolicini vrlo važnih stavki. Da li se starački dom nalazi u mestu prebivanja svog budućeg korisnika? Da li je u blizini prebivališta? Ovaj momenat može opredeliti korisnika za ili protiv. Koji su finansijski uslovi odlaska u starački dom? Da li korisnik ili porodica može obezbediti dovoljno sredstava za ugodan boravak u staračkom domu? Potrebno je upoznati se sa svim aspektima brige o budućem korisniku. Koji su to zdravstveni benefiti koje osigurava starački dom? Neki domovi za stare imaju u svom sklopu teretanu, bazen ili saunu, poneki imaju i osposobljeno osoblje koje se u vlastitim uslovima bave profesionalnom fizioterapijom.

Na našem tržištu danas postoje veoma sofisticirani starački domovi. Šta bi ovo značilo? Počevši od eksterijera, ovi domovi za stare su na odabranim lokacijama, često u parkovima, okruženi cvetnim lejama ili travnjacima, sa uređenim i sigurnim stazama za ugodnu šetnju po lepom vremenu. Korisnici staračkih domova, oni zaljubljenici u baštovanstvo imaju mogućnost da se brinu o cveću ili voću u okolini. Prilazi domovima za stare su naročito projektovani tako da je sigurno i bezbedno njima se kretati, pešice, uz pomoć hodalice ili štapa ili u invalidskim kolicima.

Enterijer domova za stara lica je takođe prilagođen, tako da svojim umirujućim i toplim bojama, izborom zavesa, slika, dekoracije, sobnog bilja odaje utisak spokoja i topline. Većina staračkih domova svojim korisnicima obezbeđuje apartmane za boravak, sobe sa kupatilima, i u zavisnosti od želja i mogućnosti, samostalnim kuhinjama opremljenim sigurnosnim sistemima za detekciju dima ili vatre.

Kulturno zabavni život je u većini staračkih domova raznoliko zastupljen. Od sekcija, radionica ili kurseva, bilo da je u pitanju muzika, ples ili različite vrste ručnog rada, korisnici imaju mogućnost da svoje slobodno vreme provedu u zadovoljstvu. Rekreativne i sportske aktivnosti u staračkom domu su takođe zastupljene za one još uvek aktivne i mobilne. Radne aktivnosti nisu obaveza već se upražnjavaju po želji. Društveni život zavisi od samih aspiracija pojedinca, ali je moguće razviti mnogo viši socijalni nivo nego u vreme kada za njega nismo imali dovoljno vremena. Boravak u staračkim domovima nam omogućuje nova prijateljstva, koja se zrelošću starijeg doba lakše i iskrenije uspostavljaju.

Naš narod mudro kaže, da čovek uči dok je živ. Neki starački domovi organizuju različite edukativne radionice interesantnih sadržaja kao na primer učenje stranih jezika, slikanje, vajanje, proširivanje znanja o boestima, načinima njihovog saniranja, aroma i fitoterapije i brojnih drugih tematskih radionica.

S obzirom da se u staračkim domovima zapošljava edukovano i iskusno osoblje koje dobro zna koliko su zabavne aktivnosti bitne u našim životima, često se u domovima za stare organizuju proslave rođendana ili se obeležavaju slave. Književne večeri, izložbe slika ili umetničkih predmeta koje su korisnici stvorili tokom svog boravka u staračkim domovima, igranke, nastupi pevačkih grupa ili horova, različita takmičenja kao ona u recitovanju ili literarnom stvaralaštvu samo su mali broj u nizu mnogobrojnih kulturno – zabavnih aktivnosti koje se nude korisnicima domova za stara lica.

Ukoliko postoji zainteresovanost, često se od strane domova za stare organizuju jednodnevni ili višednevni izlete, posete kulturnim i verskim spomenicima, pozorištu, bioskopu, likovnim izložbama i različitim događajima koji korisnicima mogu biti atraktivni svojim temama i sadržajima.

One aktivnosti koje su nam u mlađim danima bile atraktivne često ne nestaju u starosti. Pikado, stoni fudbal, bilijar, bridž, preferans ili neka druga igra kartama, domine, različite društvene igre, mikado kao odlična vežba koordinacije ruke i oka, mnogo je ovih aktivnosti koje služe očuvanju psihofizičkog zdravlja, montalne usredsređenosti i emotivne stabilnosti svakoga od nas ko se odlučio da ostatak svog života posveti svojoj dobrobiti.

Evidentno je da su starački domovi nove generacije udobna mesta, prilagođena svim potrebama ljudi koji se njihovim uslugama koriste. Visoki standardi u samoj organizaciji domova za stare su garancija da će sve potrebe klijenata biti zadovoljene na što bolji i kvalitetniji način.

Što se bolje informišemo o ustrojstvu rada i organizacije života ustaračkim domovima, biće nam lakše da donesemo i onu konačnu odluku, koji dom za stare odabrati. Pre svega, stanje stare osobe, zdravstveno je ono najvažnije. Zatim, aspiracije, lična htenja su veoma važna. Idealno bi bilo da se sačini lista potencijalno atraktivnih ili bar prihvatljivih staračkih domova koja će staroj osobi biti predočena na najbolji moguć način. Ukoliko postoji mogućnost da budući klijent poseti starački dom, jedan ili više njih, time će i izbor biti olakšan.