Starački domovi - Domovi za stare

Za naše najstarije - starački domovi
 
Po definiciji, starački domovi su specijalizovane institucije koje obezbeđuju smeštaj i medicinsku negu našoj najstarijoj populaciji. Ipak, ova definicija je prilično štura jer savremeni starački domovi pružaju svojim korisnicima mnogo više od osnovnog smeštaja, ishrane i medicinskog nadzora.

Različiti su razlozi zbog kojih se stare osobe smeštaju u staračke domove. Pozna starost, nemogućnost da žive sami i samostalno se staraju o sebi i svojim potrebama, najčešće u kombinaciji sa lakšim ili težim zdravstvenim problemima su osnovni razlozi zbog kojih se stare osobe odlučuju na boravak u staračkim domovima. Veoma je čest slučaj da stare osobe pate od različitih hroničnih oboljenja ali im hospitalizacija nije potrebna. Idealno rešenje u ovakvim slučajevima je smeštaj u nekom od staračkih domova.

Kratak istorijski pregled daje nam dokaz da smo kao vrsta opredeljeni da brinemo kako o potomstvu, tako i jedni o drugima i naravno o najstarijima među nama koji nemaju mogućnost da se staraju sami o sebi. U antičkoj Grčkoj osnivaju se prvi institucionalizovani tipovi staračkih domova. Njihov naziv je gerontohomija – organizovana kao prihvatilište za najstarije. Ove ustanove nastajale su u isto vreme kao i prve organizovane bolnice.

Vremenom se potreba za brigom o starim osobama prepoznavala i uvažavala. U srednjem veku širom Evrope osnivaju se hospitumi, iako su ova mesta imala raznolike uloge, u njima su boravili i putnici namernici ali isto tako su se lečili ranjeni ili boesni ali i prihvatali onemoćali stari ljudi. Najčešće su se nalazila u sklopu manastira ili u neposrednoj blizini gradskih zidina. Podrazumeva se da je njihov kapacitet, standard bio vrlo raznolik.

Na našim prostorima jedan od prvih hospicija ovog tipa je osnovan u Dubrovniku, polovinom četrnaestog veka. U trinaestom i četrnaestom veku brojni manastiri širom Srbije su prihvatali ostarele i onemoćale.

Hospiciji su se širili ali i razvijali u dva pravca na osnovu svoje primarne funkcije. Sa jedne strane to su bile bolnice a sa druge sve specijalizovanije ustanove za prihvat i negu onih koji nisu imali mogućnost ili porodicu, novčana sredstva ili bilo koji drugi način da sebi priušte često ni najosnovnije za život.

Turbulentna vremena i istorijska događanja za sobom ostavljaju islužene ljude kojima je potrebna pomoć. Na kraju krajeva, svi starimo i potrebno je da na vreme isplaniramo šta i kako – kako dostojanstveno živimo svoj život. Osnovni ciljevi i zadaci staračkih domova kao specijalizovanih ustanova je da svojim korisnicima pruže u sklopu stalnog smeštaja kompletnu brigu – smeštaj, ishrana, lična higijena, zdravstvena briga i nega, upotpunjavanje slobodnog vremena, različite radne aktivnosti za one koji su sposobni i zainteresovani za njih.

Istina je da da su nepredviđene okolnosti najčešće one koje nas nateraju na akciju. Poželjno bi bilo za svakoga od nas da na vreme počne da planira i donekle, organizuje svoje poodmaklo životno doba – dok još imamo dovoljno vremena.

I mnogo mlađima od nas je vrlo stresno da se suoče sa promenom mesta boravka i stanovanja pa je jedno od pitanja kako će naši stariji podneti promenu – potpunu, od mesta boravka odnosno svoje zone udobnosti, do socijalne sredine, potpuno nove. Najbolji način bi bio da se osoba blagovremeno pripremi na nove okolnosti. Idealno bi bilo da ako je to moguće, osoba lično poseti jedan ili više staračkih domova i sama se uveri u kvalitet usluga koje se nude odnosno da u skladu sa svojim potrebama, mogućnostima i interesovanjima donese konačnu odluku. Time će se izbeći nepotreban stres ali i onaj nepotrebni osećaj da je osoba prisiljena na boravak u staračkom domu.

Pojedini starački domovi daju svojim korisnicima mogućnost da svoje prostorije urede po svom ukusu i da u njih smeste nešto vlastitog nameštaja. Odlična mogućnost da se u startu osećaju kao kod svoje kuće!

Posebna pažnja se u staračkim domovima posvećuje kvalitetu života uopšte ali i na individualnom nivou. Svako od nas ima različit zdravstveni status, higijenske navike, prehrambene navike, svako od nas ima potrebu za intimnim okruženjem, za sigurnošću ali i za određenim stepenom produktivnog koji se očituje na više nivoa. Sve ovo se odnosi na vrlo ličnu, idividualnu percepciju objektivne životne stvarnosti koje treba da bude u skadu sa kulturnim i vrednosnim sistemima okolnosti u kojima se živi, u skladu sa očekivanjima, standardima specifičnim za svakoga od nas.

Potrebno je da budemo svesni svih prednosti života koji nam je omogućen u staračkim domovima jer ćemo lakše doneti ni malo laku odluku, da živimo u nekom od njih.

Pre svega, organizacija života u stračkim domovima pruža svojim korisnicima stepen nezavisnosti, što opet zavisi od individualnih aspiracija ili mogućnosti. Ovo se naročito odnosi na one i u poznom dobu aktivne i energične, koji svoje vreme kvalitetno provode u različitom nizu aktivnosti koje im starački domovi omogućuju.

Kada su zadovoljene sve one biološke potrebe pojedinca, sledi ne manje važna potreba a to je socijalizacija. Socijalno okruženje je u staračkom domu, ukoliko je dobro odabrano i prilagođeno potrebama, put za negovanje i održavanje mentalnog zdravlja svakog od nas pa i onih najstarijih među nama. Društvo vršnjaka je neophodno, i tome nas je iskustvo davno naučilo. Naravno da će dve bake rado popiti neku kaficu ili čaj, zajedno ispregledati fotografije svojih unučića i prijateljski i sa uzajamnim razumevanjem podeliti teret godina. Istovetna ili slična iskustva lakše ćemo podeliti sa svojom uzrasnom kategorijom.

Nakon što je odluka o preseljenju u starački dom definisana i doneta, potrebno je informisati se o nekolicini vrlo važnih stavki. Da li se starački dom nalazi u mestu prebivanja svog budućeg korisnika? Da li je u blizini prebivališta? Ovaj momenat može opredeliti korisnika za ili protiv. Koji su finansijski uslovi odlaska u starački dom? Da li korisnik ili porodica može obezbediti dovoljno sredstava za ugodan boravak u staračkom domu? Potrebno je upoznati se sa svim aspektima brige o budućem korisniku. Koji su to zdravstveni benefiti koje osigurava starački dom? Neki domovi za stare imaju u svom sklopu teretanu, bazen ili saunu, poneki imaju i osposobljeno osoblje koje se u vlastitim uslovima bave profesionalnom fizioterapijom.

Na našem tržištu danas postoje veoma sofisticirani starački domovi. Šta bi ovo značilo? Počevši od eksterijera, ovi domovi za stare su na odabranim lokacijama, često u parkovima, okruženi cvetnim lejama ili travnjacima, sa uređenim i sigurnim stazama za ugodnu šetnju po lepom vremenu. Korisnici staračkih domova, oni zaljubljenici u baštovanstvo imaju mogućnost da se brinu o cveću ili voću u okolini. Prilazi domovima za stare su naročito projektovani tako da je sigurno i bezbedno njima se kretati, pešice, uz pomoć hodalice ili štapa ili u invalidskim kolicima.

Enterijer domova za stara lica je takođe prilagođen, tako da svojim umirujućim i toplim bojama, izborom zavesa, slika, dekoracije, sobnog bilja odaje utisak spokoja i topline. Većina staračkih domova svojim korisnicima obezbeđuje apartmane za boravak, sobe sa kupatilima, i u zavisnosti od želja i mogućnosti, samostalnim kuhinjama opremljenim sigurnosnim sistemima za detekciju dima ili vatre.

Kulturno zabavni život je u većini staračkih domova raznoliko zastupljen. Od sekcija, radionica ili kurseva, bilo da je u pitanju muzika, ples ili različite vrste ručnog rada, korisnici imaju mogućnost da svoje slobodno vreme provedu u zadovoljstvu. Rekreativne i sportske aktivnosti u staračkom domu su takođe zastupljene za one još uvek aktivne i mobilne. Radne aktivnosti nisu obaveza već se upražnjavaju po želji. Društveni život zavisi od samih aspiracija pojedinca, ali je moguće razviti mnogo viši socijalni nivo nego u vreme kada za njega nismo imali dovoljno vremena. Boravak u staračkim domovima nam omogućuje nova prijateljstva, koja se zrelošću starijeg doba lakše i iskrenije uspostavljaju.

Naš narod mudro kaže, da čovek uči dok je živ. Neki starački domovi organizuju različite edukativne radionice interesantnih sadržaja kao na primer učenje stranih jezika, slikanje, vajanje, proširivanje znanja o boestima, načinima njihovog saniranja, aroma i fitoterapije i brojnih drugih tematskih radionica.

S obzirom da se u staračkim domovima zapošljava edukovano i iskusno osoblje koje dobro zna koliko su zabavne aktivnosti bitne u našim životima, često se u domovima za stare organizuju proslave rođendana ili se obeležavaju slave. Književne večeri, izložbe slika ili umetničkih predmeta koje su korisnici stvorili tokom svog boravka u staračkim domovima, igranke, nastupi pevačkih grupa ili horova, različita takmičenja kao ona u recitovanju ili literarnom stvaralaštvu samo su mali broj u nizu mnogobrojnih kulturno – zabavnih aktivnosti koje se nude korisnicima domova za stara lica.

Ukoliko postoji zainteresovanost, često se od strane domova za stare organizuju jednodnevni ili višednevni izlete, posete kulturnim i verskim spomenicima, pozorištu, bioskopu, likovnim izložbama i različitim događajima koji korisnicima mogu biti atraktivni svojim temama i sadržajima.

One aktivnosti koje su nam u mlađim danima bile atraktivne često ne nestaju u starosti. Pikado, stoni fudbal, bilijar, bridž, preferans ili neka druga igra kartama, domine, različite društvene igre, mikado kao odlična vežba koordinacije ruke i oka, mnogo je ovih aktivnosti koje služe očuvanju psihofizičkog zdravlja, montalne usredsređenosti i emotivne stabilnosti svakoga od nas ko se odlučio da ostatak svog života posveti svojoj dobrobiti.

Evidentno je da su starački domovi nove generacije udobna mesta, prilagođena svim potrebama ljudi koji se njihovim uslugama koriste. Visoki standardi u samoj organizaciji domova za stare su garancija da će sve potrebe klijenata biti zadovoljene na što bolji i kvalitetniji način.

Što se bolje informišemo o ustrojstvu rada i organizacije života ustaračkim domovima, biće nam lakše da donesemo i onu konačnu odluku, koji dom za stare odabrati. Pre svega, stanje stare osobe, zdravstveno je ono najvažnije. Zatim, aspiracije, lična htenja su veoma važna. Idealno bi bilo da se sačini lista potencijalno atraktivnih ili bar prihvatljivih staračkih domova koja će staroj osobi biti predočena na najbolji moguć način. Ukoliko postoji mogućnost da budući klijent poseti starački dom, jedan ili više njih, time će i izbor biti olakšan.

-------------------------

Po kojim kriterijumima odabrati starački dom

Da li se je lako odabrati starački dom, pošto je izbor veoma velik? Za biranje treba odvojiti vreme, ali najvažnije je znati po kojim tačno kriterijumima je najbolje doneti odluku. Kada krenemo da biramo dom za stare, za nama neku blisku ostarelu osobu, bilo da je član porodice, rođak ili prijatelj, prvo što instiktivno gledamo jeste smeštaj i upoređujemo ga sa cenom. Prirodno je da prvo što nam zapadne za oko je izgled prostora, opremljenost soba i zajedničkih prostorija. Interesuje nas kako izgleda konkretna soba u kojoj će budući korisnik biti smešten. Veličina sobe, a i cena smeštaja zavisi od toga da li je ona samostalna ili deljena, tj. da li ima jedan, dva ili više kreveta. Veoma često se dešava da u startu zaziremo od deljenih soba, polazeći od sebe i zamišljajući sebe na nekom putovanju i shvatajući da bismo ipak više voleli da budemo sami u sobi. Ipak, starački domovi su nešto sasvim drugo, tj. ne možemo ih u tom smislu upoređivati sa smeštajem koji imamo kada odemo negde na odmor.

Cena kao kriterijum za odabir staračkog doma uvek nam je važna i možemo reći eliminaciona. Ukoliko neki dom za stare ne možemo da da priuštimo, jednostavno ga eliminišemo sa spiska.

Što se tiče same opremljenosti staračkog doma, ona je važna iz nekoliko aspekata. To ne znači da dom za stare nužno mora biti luksuzno opremljen kako bi zavređivao našu pažnju i da su oni sa nešto skromnijim nameštajem manje vredni. To samo znači da atmosfera treba da bude dobra. Jednostavno, kako se osećate u nekom prostoru, kada u njega kročite? Šta se čuje i šta se vidi i generalno da li vam je prijatno dok tu boravite ili iz nekog evidentnog ili manje evidentnog razloga jedva čekate da odatle izađete. Odgovor na ovo pitanje govori mnogo. Pored toga, higijena je mnogo važna. Džabe odlična opremljenost i nov  luksuzni nameštaj ako higijena prostora i lična higijena korisnika nije na nivou.

Lokacija staračkog doma

Mesto na kom je lociran odabarani starački dom može biti manje ili više važno. Sama lokacija diktira i to kakvo je uređenje i veličina doma za stare. Na primer, starački domovi van centra grada, koji su na periferiji, u seoskim sredinama, ili potpuno izmešteni van većih ili manjih naselja, uglavnom imaju znatno prostranija dvorišta, okruženi su zelenilom i prave su oaze u prirodi. U skladu sa udaljenom lokacijom, i cena kvadrata je manja, a još ako su namenski građeni, sobe mogu biti vidno veće u odnosu na gradske staračke domove ili one koji su u središtu urbanih zona. Zajedničke prostorije poput trpezarija, salona, dnevnih boravaka, terasa itd. takođe su uglavnom dosta prostranije. Kupatila su veća. To su sredina u kojima ne mora da se štedi u prostoru. Ipak i starački domovi u centru grada imaju dovoljno prostora i lepa dvorišta. Neki do njih su namenski građeni objekti, a ne adaptirane već postojeće stamene kuće i  slično, tako da je raspored prostorija logičan i tu postoji sve što je potrebno jednom domu za stare.

Kada se govori o lokaciji staračkog doma, ona može biti važna i iz aspekta blizine porodice. Deca i unuci treba da idu u posetu korisniku doma za stare i lakše im je ako je dom bliže kući. Ukoliko je starački dom lociran malo dalje, bar treba zadovoljiti uslov da se do njega lakše stiže, tj. da ima dobar i prohodan put donde, koji nije zagušen prevelikim saobraćajem ili je krcat tokom saobraćanog špica. Najbolje je izračunati koliko je vremena potrebno da se stigne od kuće do staračkog doma, bilo da se ide svojim automobilom ili nekim drugim prevozom. Blizina staračkog doma ne treba da bude primarna na uštrb kvaliteta usluga koje on pruža.

Jednokrevetna soba, apartman ili deljena soba u staračkom domu

 Cena smeštaja u staračkom domu zavisi i od toga za koji tip sobe se odlučite. Uvek su apartmani i jednokrevetne sobe skuplji od dvokrevetnih i trokrevetnih. Prilikom odlučivanja treba izvagati koliko je važno osobi da bude sama u sobi, ili joj to nije značajno. Nekima je čak bolje kada su u deljenoj sobi, naročito ako je reč o slabo pokretnim osobama, jer na taj način nikad nisu usamljene. Štaviše, neki se osećaju bezbednije kada je uvek tu neko prisutan i ne vole sami da spavaju u sobi, bez obzira što gerijatrijske medicinske sestre i tehničari stalno nadziru i brinu se o svim korisnicima. Uvek je neko dežuran, čak celu noć, ko motri na zdravstveno stanje svih korisnika. Ipak, ako budući korisnik ipak želi da bude sam u sobi, tu želju treba ispoštovati i pogledati cene ove vrste smeštaja u raznim staračkim domovima dok se ne nađe onaj koji po kvalitetu odgovara, a uklapa se u planirani mesečni budžet.

Jednokrevetne sobe su manje površine od deljenih. Kako biste pronašli onaj starački dom koji ima sobe veličine koje vam odgovaraju, zakažite obilazak više njih i pogledajte kako izgledaju i pojedinačne i deljene sobe. Postoje i apartmani koji su prostraniji od jednokrevetnih soba i pružaju veći komfor, ali su skuplji. Neki starački domovi odlučili su se na uređenje koje podseća na hotelske sobe i apartmane. Nekim korisnicima, a naročito mlađim članovima porodice koji se teže mire sa preseljenjem svog roditelja, bake ili deke u dom za stare, lakše pada prelazak kada je smeštaj bolji i luksuzniji, a pogotovo da korisnik ima svoj vlastiti apartman. Preseljenje tada lakše pada, naročito ako je prostor skockan po meri korisnika, ima dovoljno mesta, može ga dodatno urediti po svom nahođenju, a i spoljašnje okruženje je lepo i prijatno. Na prvi pogled liči kao da se neko preselio neki dobar hotel, gde ujedno ima stalnu medicinsku negu i nadzor.

Svakako izbor vrste sobe zavisi od želja korisnika, ukoliko je on zdravstveno sposoban da o tome odlučuje. U suprotnom, korisnici staračkog doma koji su veoma načetog zdravlja i zahtevaju stalnu negu, smeštaju se u sobe koje su za to predviđene.

Briga o starima u staračkom domu u odnosu na negu kod kuće

Pitanje kada je pravo vreme za preseljenje u starački dom i da li je lakše stariju osobu negovati u kućnim uslovima, često je prisutno. Neki u startu imaju ovaj ili onaj stav, ali najbolje znaju oni koji su kroz to lično prošli i suočili se sa tim da u svom najbližem okruženju imaju stariju osobu koja ne može više samostalno da se stara o sebi. Nije uvek lako odrediti taj trenutak kada je za stariju osobu bolje i bezbednije da ima stalnu pomoć i negu stručnih lica. Da bi ste to obezbedilo treba da postoje određeni uslovi. Mnogi bi želeli da uslove koji postoje u staračkim domovima preslikaju kod kuće. Ipak, to nije tako jednostavno. Zahteva mnogo organizacije i dodatnih troškova, pa ipak, na kraju se ispostavi da su uslovi u staračkom domu koji ima kvalitetnu uslugu ipak najbolji. Naravno, reč je o starijim osobama koje su načetog zdravstvenog stanja i stalno treba da bude neko uz njih. Bilo da je reč o fizičkim ili mentalnim poteškoćama, ili kombinacijom obe, dolazi se do tačke u kojoj nije više ni bezbedno da starija osoba živi sama i da sama provodi vreme u svom stanu ili kući. Čak i da živi u zajednici, dođe se do trenutka kada nije bezbedno ostaviti je ni na kratko samu kod kuće, kao da imate neko malo dete. Demencija je čest pratilac starosti, pa kada se sve iskombinuje, svašta može da pođe po zlu. Bilo da je reč o otežanom kretanju i nemogućnosti da se u fizičkom smislu obaljaju jednostavni svakodnevni zadaci, kao što je presvlačenje, hranjenje i odlazak u toalet ili da se radi o tegobama vezanim za kognitivne probleme nastale usled demencije – starija osoba više ni malo ne može da bude sama. Jedino rešenje je da neko stalno bude sa njom. U staračkim domovima to je već obezbeđeno. Štaviše, nije bilo ko sa starijom osobom, već više stručnih osoba koje su školovane za to da se bave negom starijih lica.

Zaposleni u staračkim domovima – stručna lica medicinske struke

Zaposleni u staračkim domovima su stručna lica koja rade u više sektora. Postoji socijalna služba, gde radi socijalni radnik, kao i psiholog. Osobe koje su danonoćno zadužene za brigu o korisnicima su gerijatrijske medicinske sestre i tehničari. Oni rade po smenama i stalno je neko ko se direktno bavi svim potrebama korisnika. Pored pomoći u  obavljaju svakodnevnih zadataka, medicinsko osoblje brine i o tome da se prepisana terapija uzima redovno. Takođe, zaduženi su i za redovne kontrole krvnog pritiska, šećera u krvi i telesne temperature. Oni su tu da pomažu i oko održavanje lične higijene, pomoći pri hranjenju kome je potrebno itd.

Briga o starijim osobama narušenog zdravlja je veoma kompleksna i zahtevna. Ovim poslom ne može se baviti samo jedna osoba, već on zahteva više ljudi. Medicinska nega je naporan posao i psihički i fizički. Osoblje radi po smenama i uvek je neko dežuran.

Pored medicinskih sestara i tehničara, tu su i domski lekari. Starački domovi vrše stalne sistematske preglede i lekarske kontrole kod lekara opšte prakse, ili opšte medicine, a po potrebi se angažuju specijalisti raznih specijalnosti. Kad se javi potreba starački dom uz konsultaciju sa porodicom, angažuje saradnika lekara specijalistu, koji dolazi na zakazan pregled. U nekim prilikama starački dom prevozi korisnika na pregled u zdravstvenu ustanovu – sve zavisi o kojoj vrsti pregleda je reč. Lekar specijalista može zakazati redovnu kontrolu nakon nekog vremena, tako da se i tada korisnik odvozi na pregled, ili lekar dolazi u prostorije staračkog doma. Svakako, medicinski nadzor i nega su konstanti u staračkim domovima.

Pored medicinskog osoblja, u staračkim domovima postoji i već pomenuta socijalna služba. Oni su zaduženi za organizaciju društvenog života u staračkim domovima. Psihofizičko zdravlje u dobroj meri zavisi od toga kako se osoba oseća i kako joj je ispunjen dan. U staračkim domovima, vremena je na pretek. Osim obroka, eventualnih lekarskih kontrola, uzimanja terapije, ostalo vreme je slobodno i treba ga nekako ispuniti. Ispunjavanje vremena radi se tako što se organizuju razne društvene aktivnosti. Naravno, ko želi da se odmori za to vreme, ne mora da učestvuje.

Higijena prostora je veoma važna, tako da svaki starački dom ima i osoblje koje je zaduženo da sve bude besprekorno čisto u svakom trenutku. Jedan od prvih pokazatelja kako da prepoznate dobar dom za stare je upravo higijena u njemu. Ako je ona na visokom nivou, već znate da je reč o ustanovi gde se ozbiljno pristupa poslu i da taj starački dom zavređuje vašu pažnju.

Medicinske usluge u staračkim domovima

U domovima za stare postoji niz medicinskih usluga. Kao što je već napomenuto, gerijatrijske sestre i tehničari, kao i negovateljice, danonoćno vode računa o svim korisnicima staračkog doma. Oni poznaju svakog korisnika i koje zdravstvene tegobe on ili ona imaju, pa znaju na šta dodatno treba da obrate pažnju.

U staračkim domovim smeštene su osobe koje mogu imati manje ili veće tegobe. Nečiji problemi su više fizičke prirode, kao što je otežano kretanje ili nemogućnost kretanja, dok drugi više pate zbog demencije. Svakako, specifičan pristup i nega potrebni su i jednima i drugima.

Osobe koje se otežano kreću koriste razna ortopedska pomagala. Njima je potrebna pomoć pri raznim aktivnostima, kao što su presvlačenje, održavanje lične higijene itd. Takođe, osobe koje pate od demencije, može zadesiti niz simptoma koje stručna lica umeju da prepoznaju i znaju kako da adekvatno reaguju u tim situacijama.

Pored standardnih usluga koje se odnose na korisnike staračkih domova, postoje i posebne usluge koje pruža nekolicina od njih. To je, ne primer, palijativna nega. Ova vrsta nege ne odnosi se isključivo na starija lica, već na lica koja su u terminalnim fazama bolesti i neophodan im je intenizavn medicinski nadzor i lečenje kome je cilj da ublaži simptome. Reč je o veoma specifičnim zahtevima, tako da se ne odlučuju svi starački domove za palijativnu negu. Neophodno je raspitati se u vezi sa tim gde su ove usluge moguće.

Inače, prilikom odabira doma za stare najvažnije je ustanoviti da li on ima kapacitete da medicinski i zdravstveno zbrine stariju osobu u odnosu na njeno trenutno stanje. Tegobe koje su uobičajene u starosti i manje ili više izražene, svima njima dobro su poznate, te imaju dovoljno stručnog medicinskog osoblja koje može da se stara o svim korisnicima.

Koji su to najbolji starački domovi

Najbolji starački dom je onaj koji u potpunosti odgovara korisnikovim potrebama, ali i potrebama njegove porodice. Prema tome, treba pronaći dom za stare koji može zdravstveno da zbrine osobu u odnosu na njeno trenutno stanje. Što se tiče blizine mesta stanovanja ostatka porodice i ona je važna kako bi se moglo dolaziti u posete. Ipak, ukoliko postoji dobra saobraćajna veza, put na kom nije gužva ili linija gradskog prevoza koja nije previše opterećena, idealan starački dom može biti malo udaljen. Svakako ako bi se našla neka zajednička tačka koja bi objedinila svačije potrebe – to je kvalitetna usluga i dobra atmosfera. Ukoliko se nađete u poseti staračkom domu u kome se čuje razgovor, smeh, tiha prijatna muzika, tako da se i vi osećate lepo dok tu boravite, znajte da je to svakako jedan od najboljih kandidata za vaš izbor. Način rada i odnos osoblja prema korisnicima je ključan, pa stoga ako bi trebalo da damo odgovor na pitanje koje je to najbolji starački dom – to je onaj u kome je usluga kvalitetna i atmosfera dobra. Naravno, starački dom koji ste odabrali mora da bude licenciran.

Licencirani domovi za stare – privatni domovi sa licencom

Domovi za stare koji su oni koji su dobili posebnu licencu nadležnih organa. To znači da bi oni trebalo da ispunjavaju specifične uslove koji se odnose na smeštaj i medicinsku negu starijih lica, a propisani su zakonom. Dobijanje ove vrste dozvole za obavljanje pomenute delatnosti zavisi od toga da li su ispunjeni uslovi vezani za nekoliko činilaca.

Pre svega, neophodno je izvršiti registraciju staračkog doma u APR-u i pribaviti sve neophodne saglasnosti, koje se odnose na bezbednost objekta, sanitarne uslove i protovpožarnu zaštitu. Nakon obavljene inspekcije koju vrše nadležni organi, podnosi se zahtev za dobijanje dozvole, tj. licence. Ukoliko se dobije licenca, ona važi šest godina.

Inače uslovi koje treba zadovoljiti odnose se na adekvatne smeštajne kapacitete, medicinsku i zdravstveno zbrinjavanje korisnika (koje podrazumeva zapošljavanje dovoljnog broja stručnih lica u odnosu na kapacitet staračkog doma), zadovoljenje higijenskih standarda i propisa, kao i ispunjenje propisa u vezi sa bezbednošću svih korisnika.

Prostor i opremljenost domova za stare

Domovi za stare opremljeni su savremenom opremom koja omogućava lakšu negu i medicinsko zbrinjavanje starih lica. Pre svega, uređeni su tako da je sve lako dostupno osobama sa invaliditetom, jer ima dosta korisnika koji za kretanje koriste razna ortopedska pomagala, poput hodalica, štapova, štaka ili invalidskih kolica. Na ulaznim stepeništima postoje rampe, dok na unutrašnjim ima pokretna stolica ili objekat ima lift. Inače, lift ili pokretna stolica su velika prednost ukoliko starački dom ima više od jednog nivoa, tj. ako unutra postoje stepenice.

Zajedničke prostorije su one u kojima se tokom dana provodi najviše vremena. To spadaju dnevni boravak, trpezarija, terase. U dobro uređenim, isprojektovanim i isplaniranim staračkim domovima sve ove prostorije su dovoljno velike i prostrane, tako da uvek ima mesta za sve. Raspored  nameštaja u staračkom domu mnogo je važan. Nijedan deo ne sme da bude pretrpan, niti da ima preglomazan nameštaj koji guši prostor. U dnevnom boravku moguće je imati ogromne ugaone garniture, pod uslovom da je sama kvadratura dnevnog boravka dovoljno velika. Tada nemamo utisak da je prostor natrpan i vidi se da ima dovoljno mesta za kretanje po sobi. Takođe, nikako ne bi trebalo da na podu bude bilo kakvih prepreka u vidu pragova, razlika u visini nivoa, tepiha i staza koje se klizaju itd. o svemu ovom se jako vodi računa kada se oprema starački dom.

Pored toga što sve treba da bude praktično, starački domovi moraju da odišu nekom toplinom. Ipak je to prostor gde neko treba da se preseli, a ne samo da provede nekoliko dana ili nedelja. Zato, svaki dom za stare treba da podseća na veliku kuću za veliku porodicu. To se postiže pomoću raznih detalja, ukrasa, adekvatnog nameštaja i svega onoga što je suprotno od sterilne atmosfere neke ustanove. Dok ste u prostoru staračkog doma, treba da imate utisak da ste u kući i treba da zaboravite da je to ustanova, a pogotovo ne neka zdravstvena ustanova. Koliko god da je to mesto gde se medicinski zbrinjavaju starije osobe, ono nikako ne sme ni izgledom, a ni mirisom da podseća na bolnicu. To kod mnogih stvara averziju.

Praktična strana domova za stare odnosi se i na to da sve prostorije budu adekvatne veličine. To se odnosi i na sobe korisnika. Birajte starački dom u kome su sobe velike i prostrane. Bez obzira na to što će vam neko reći da se tu uglavnom samo spava, dok su korisnici preko dana u zajedničkim prostorijama, uvek neka i soba u kojoj će korisnik spavati bude prostrana, dovoljno osvetljena prirodnom svetlošću i po mogućstvu sa lepim pogledom. Svaki korisnik treba da ima dovoljno mesta za svoje lične stvari, tj. da ima svoj ormar i komodu pored kreveta. Neki domovi za stare pružaju još veći prostor i komfor, pa tu bude po još neki komad nameštaja, polica za knjige, televizor itd. na zidovima treba da bude lepih slika, ali i prostora koji korisnik može da uredi po svojoj želji na primer, da ima policu na koju može ređati uramljene slike članova svoje porodice ili da ih može okačiti na zidu.

Cene staračkih domova

Kolike su cene staračkih domova i od čega one zavise? Pre svega, svaki starački dom nema jednu cenu već raspon cena svojih usluga. One se formiraju prema vrsti smeštaja i mogu se formirati i prema tome koji stepen zdravstvene nege korisnik zahteva. Što se tiče vrste smeštaja, reč je o tome koji tip sobe je u pitanju, tj. da li je to zasebna soba ili deljena soba u staračkom domu. Uvek su zasebne sobe, koje mogu biti jednokrevetne sobe ili apartmani, skuplji od onih koje se dele sa drugim korisnicima. Razlika u ceni između jednokrevetne i dvokrevetne sobe može biti i do 50 %. Prema trenutnim cenama, one se kreću od 450 evra u dinarskoj protivvrednosti pa naviše.