ORL ordinacije

ORL ORDINACIJE 

ORL pregledi, tj. pregledi kod otorinolaringologa, služe da bi se dijagnostikovanje bolesti i stanja uha, grla i nosa. Ovi pregledi su veoma važni i za praćenje stanja tokom lečenja. Inače skraćenica ORL znači otorinolaringologija. Ova dugačka reč, koji neki teže izgovaraju prirodno je dobila svoju opšte prihvaćenu skraćenicu. Deo reči „oto“ označava uvo, „rino“ – nos i „larings“ – grlo. Ovo su reči grčkog porekla i prema njima se izvode sve ostale reči u vezi sa ovom medicinskom specijalnošću. Pa tako, otorinolaringologija je nauka, tj. grana medicine koja se bavi lečenjem navedenih organa, koji su međusobno povezani. Nastavak „logija“ nam je svima odlično poznat i on označava samu reč – nauka. Iz imena oblasti izveden je pridev otorinolaringološki i može se odnositi na neki problem, na primer. Shodno tome, otorinolaringolog je lekar specijalista iz ove oblasti. Ipak, ovo nije kraj raznim izvedenicama. Pa tako, otitis je upala uva, rinitis – upala nosne duplje, a laringitis – vrsta upale grla. Kada smo se upoznali sa raznim terminima vezanim za ORL struku, vreme je da se pozabavimo više ORL ordinacijama i onim šta tamo možete očekivati.

Pregledi kod specijaliste ORL mogu biti i preventivne prirode. Oni se rade kao deo sistematskih pregleda dece ili odraslih. Inače, od svih lekara specijalista, može se reći da oni koji rade u ORL ordinacijama imaju ponajviše posla. Naime, ova struka se bavi ukupnom populacijom, nisu ograničeni samo na neki pol ili uzrast. Takođe, tegobe i bolesti koje se leče u ORL ordinacijama su takve da obuhvataju sve i poprilično su česte. Na primer, iako se deca predškolskog i školskog uzrasta po pravilu leče kod pedijatra, ipak mnogi roditelji ih vode u ORL ordinacije kad god je to potrebno. Lečenje najmlađih je posebno i sa sobom nosi razne izazove, a u nastavku biće reči u vezi sa tim. Tokom godine imamo sezone gripa, zatim raznih virusa koji se javljaju periodično. Pa tako, desi se da vladaju razne respiratorne infekcije, koje se najlakše šire u kolektivima. Najizloženija su deca u kolektivu, ali i odrasli u javnom prevozu, na radnom mestu, ukratko – svi oni koji se kreću i borave među većim brojem ljudi. Kada se javi ovako neka rasprostranjena infekcija, ORL ordinacije imaju pune ruke posla i često pune čekaonice. Dobre ORL ordinacije u kojima rade cenjeni doktori često su prebukirane sa terminima, pa rade u više smena kako bi zadovoljile potražnju pacijenata. Takođe, dobar glas se uvek daleko čuje, pa tako preporuka čini svoje i sve više novih pacijenata dolazi u renomirane ORL ordinacije.

Lečenje odraslih i dece u ORL ordinacijama ima svoje sličnosti i razlike. Naime, deca u zavisnosti od uzrasta nekad ne umeju tačno da opišu tegobe koje ih muče, dok oni najmlađi to svakako još uvek ne mogu. Lekari specijalisti u ORL ordinacijama koji se najviše traže su upravo oni koji imaju dobar pristup u lečenju dece. Same ORL ordinacije su ukrašene i dekorisane tako da deci taj prostor bude primamljiv. Važno je da postoji neka distrakcija koja će im odvući pažnju i biti zanimljiva, kako bi im ORL pregled bio prijatan i kako se ne bi plašili. Inače, pregled u ORL ordinaciji je bezbolan i uglavnom nije neprijatan. Nekoj deci ne prija da im se gleda grlo sa špatulom, ali to je više rezultat neopravdanog straha. Svakako, iskusni lekari znaju kako da na pravi način pristupe najmlađim pacijentima u ORL ordinacijama. Deci je posebno zanimljivo kada treba glasno da kažu „aaa“ – kako bi se pregledalo grlo. Pregled uha i nosa ne nosi sa sobom nikakve neprijatnost. Ipak, ukoliko postoji neka upala, delovi uha su osetljivi na bol, što može biti jedan od znakova da postoji upala, tj. otitis. Detaljnijim pregledom lekar utvrđuje tačnu dijagnozu i prepisuje terapiju. Opšte je poznato da mlađa deca, koja borave u kolektivima poput vrtića, vrlo često imaju razne infekcije nosa, grla, a ponekad i uha. To je deo tzv. sticanja imuniteta. Roditeljima je ponekad veoma naporno to stalno izostajanje iz kolektiva zbog nosa koji curi, kašljanja i sličnih simptoma. Ordinacije u koje sve češće odlaze su ORL ordinacije. Počinje proces lečenje, prepisuje se terapija i zakazuju kontrole. Dobro je i to što u privatnim ORL ordinacijama, uprkos tome što je često velika gužva, ipak možete doći na red u neko dogledno vreme, te je čekanje prihvatljivo.

Kome se preporučuju pregledi u ORL ordinaciji? Preporučuju se svima onima koji imaju neke simptome tj. tegobe vezane za uho, grlo ili nos, a to su gubitak ili slabiji sluh, zujanje u ušima – tinitis, zapušenost uva, bol u grlu, curenje nosa, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica. Ovo su samo neki od razloga zašto se pacijenti javljaju u ORL ordinacije radi pregleda. Što se tiče priprema za pregled, kada su pregledi kod otorinolaringologa u pitanju, ne postoji posebna priprema, dovoljno je da se pojavite u ORL ordinaciji u zakazano vreme i pregled će biti urađen. Primetili ste da bez obzira na to na šta se žalite, otorinolaringolog će uraditi detaljan pregled oba uha, grla i nosa. To je sve povezano i zato se pregledi rade na način na koji se rade.

Takođe, u ORL ordinaciju na pregled se dolazi i kao deo pripreme pre nekog operativnog zahvata. Potrebno je utvrditi kakvo je stanje i dati preporuku. Neki rutinski operativni zahvati kao što je vađenje krajnika, upravo se i preporučuju ako se javljaju previše česte i uporne upale, pa se stoga savetuje uklanjanje krajnika, tj. tonzila. Iako se ova operacija nekad smatrala da se najviše radi kod dece, ipak na ORL kliniku se često šalju odrasli upravo radi ovog zahvata. Bilo koje druge operacije koje se rade na ovoj klinici prethodno su preporučene od strane otorinolaringologa, čemu je prethodio niz pregleda u ORL ordinaciji. Pre operativnih zahteva važno je da je pacijent potpuno zdrav. Štaviše, neki pacijenti, kojima je zakazan prijem, vraćaju se i operacije im se odlažu ukoliko su trenutno prehlađeni, kašlju ili imaju neku infekciju grla. Stoga je važno znati da su pregledi u ORL ordinacijama višestruko važni i da se oni rade i kao deo pripreme za neke druge zahvate. Pregledi otorinolaringologa rade se i kao deo kontrolnih sistematskih pregleda za zaposlene ili školsku decu, sve zavisi od toga koja je svrha sistematskog pregleda.

Audiometrija je jedna od uobičajenih usluga u ORL ordinacijama. To je laički rečeno, merenje sluha. Pacijenti često kolokvijalno ovako nazivaju audiometriju, jer im je tako odmah jasno o čemu je reč i koja je svrha tog pregleda. Pre svega, treba naglasiti da je to potpuno bezbolan i prijatan pregled, za koji nije potrebna nikakva posebna priprema od strane pacijenta. Dakle, to je neinvazivna dijagnostička metoda koja se vrši u orl ordinacijama i koja se dosta često radi. Cilj ove procedure je ispitivanje sluha pacijenta, kako bi se otkrilo da li postoji neko eventualno oštećenje. Veoma je važna ova procedura jer njeni rezultati utiču na dalje preporuke i tok lečenja. Da bi se uradila audiometrija potrebno je koristiti poseban uređaj koji se naziva audiometar. Ovaj uređaj koristi se da bi se pomoću njega utvrdila osetljivost sluha na različite jačine zvuka i na različite frekvencije. Mladi ljudi imaju osetljiviji sluh u odnosu na starije, tako da se u mlađim godinama čuju neke više frekvencije koje se nakon par decenija ne mogu čuti. Iako je ovo opštepoznata činjenica, neki za to nisu znali. Ispitivanje sluha utvrđuje da li neka osoba dovoljno dobro čuje i koji je raspon frekvencije koje može da registruje. Na osnovu audiometrije dobija se rezultat koji govori da li je nečiji sluh bez oštećenja. Ukoliko se uoče oštećenja, traži se uzrok i pristupa se lečenju. Važno je da svaki put kad primetite da ne čujete dobro, što pre zakažete pregled u odabranoj ORL ordinaciji, jer neka stanja treba što pre sanirati kako posledice ne bi bile trajne. Može se desiti da nekom privremeno bude oštećen sluh zato što je bio izložen prevelikoj buci. Sve to iziskuje nadzor otorinolaringologa, proveru sluha i preporuku za lečenje.

Inače, kada je o ORL ordinacijama reč, one su specifične i po tome što u njima ima dosta različite opreme. Kod drugih specijalista takođe može biti više različitih modernih uređaja, a ORL je jedna od grana medicine kod koje se doktori dosta oslanjaju na tehniku i na napredne uređaje. Uređaji koji se koriste u ORL ordinacijama služe i u dijagnostičke svrhe, ali i u svrhu lečenja i terapije. S napretkom tehnologije olakšana je i dijagnostika, naročito u otorinolaringologiji. Koriste se kamere visoke rezolucije, pomoću kojih mnogo toga može da se vidi, a to pre više decenija nije bilo moguće. Napredak tehnologije primenjen je u svrhu unapređenja i modernizacije medicinskih aparata, a to se dobro može videti upravo u ORL ordinacijama. Verujemo da će u budućnosti biti novina, pomoću kojih će i dijagnostika i lečenje biti olakšani. Kada je dalje o audiometriji reč, postoji različite vrste. Pa prema tome razlikujemo tonalnu i govornu audiometriju. Kada je o ovoj prvoj reč ona se sprovodi tako da se pomoću čistih i jasnih tonova određene jačine zvuka i frekvencije ispituje sluh pacijena. Kod govorne audiometrije procenjuje se kolika je sposobnost razumevanja govora, što je veoma važno utvrditi. Da bi testovi sluha bili validni, najbolje ih je sprovoditi u tihoj komori. To je posebna prostorija koja je zvučno izolovana i pacijent se nalazi u njoj dok se radi testiranje sluha. Na taj način eliminiši su se zvukovi spolja, koji mogu predstavljati smetnju prilikom vršenja ispitivanja. Što se tiče trajanja testiranja, ono traje oko 20 minuta. Nakon završenog ispitivanja dobija se rezultat u obliku grafikona na kome se jasno vidi koje je čujno polje, tj. koje frekvencije i jačine zvuka pacijent može da čuje.

Timpanometrija je dijagnostička metoda koja se radi u orl ordinacijama. Njena svrha je utvrđivanje stanja srednjeg uha, tj. njegove funkcionalnosti. Timpanometrija je naročito fokusirana na bubnu opnu i ušne koščice. Pomoću ovog testa ispituje se kako bubna opna reaguje na povišen pritisak, čime se može utvrditi postojanje tečnosti u srednjem uhu ili da je bubna opna perforirana (tj. napukla), kao i to da li postoje problemi sa eustahijevom tubom. Kao i kod mnogih drugih dijagnostičkih pregleda u ORL ordinacijama, i timpanometrija se oslanja na uređaje. Pa prema tome, za timpanometriju se koristi timpanometar koji šalje vibracije pod pritiskom ka bubnoj opni i registruje kako se ona pomera. Što se tiče saradnje pacijenta, važno je samo da se tokom vršenja ovog ispitivanja poštuju neka pravila. Ona se odnose na to da pacijent ne bi trebalo ništa da govori dok se vrši merenje, a trebalo i da nakoliko trenutaka bude miran i da ne guta. Ove radnje mogu uticati na tačnost rezultata jer se tokom govor ili gutanja menja pritisak na bubnu opnu, što samim tim utiče na tačnost testiranja. Reč je o bezbolnoj proceduri, koja eventualno može da stvori minimalnu neprijatnost. Inače, timpanometrija i audiometrija su dve različite procedure koje se često koriste zajedno u ORL ordinacijama kako bi se uradila kompletna dijagnostika, naročito ako postoje problemi i tegobe. Audiometrija je, kao što je već objašnjeno, merenje sluha, dok timpanometrija to nije. Cilj timpanometrije je da se utvrdi zašto se javilo začpljeno uvo, smanjen sluh ili prisustvo osetljivosti ili bola. Osobama koje često pate od ušnih infekcija radi se timpanometrija kako bi se utvrdio uzrok.

Vakumsko isisavanje ušnog cerumena u ORL ordinaciji radi se kada se ORL pregledom utvrdi da je uvo začepljeno usled naslaga cerumena i pojave čepa. Pacijenti greše kada misle da sami mogu očistiti uši štapićima. Inače, doktori ne preporučuju upotrebu štapića za uši, štaviše smatraju ih opasnim. Oni samo nabijaju prirodno stvorenu ušnu mast, tj. ušni cerumen u ušni kanal i izvor su raznih infekcija. Kada zagrebani ušni kanal dođe u dodir sa vodom tokom kupanja, pranja kose ili tuširanja – može se desiti da bukne infekcija i da tako dobijemo bolnu upalu uva, koju treba odmah lečiti u ORL ordinaciji. Takođe, zabranjeno je koristiti bilo koje druge tanke predmete za čačkanje ušiju jer je to gotovo siguran put da se unese infekcija. Ako niste sigurni kako da održavate higijenu vaših ušiju, sledeći put kada odete na pregled u ORL ordinaciju upitajte vašeg doktora. Preporuka je da se koristi malo sterilne gaze kojom se obmota prst i tako se samo nežno spolja obriše uvo. Osobe koje pate od toga da često imaju nagomilavanje ušnog cerumena, ne bi trebalo da samostalno rešavaju ovaj problem, već da se obavezno jave svom otorinolaringologu.

Prema rečima lekara iz orl ordinacija, neke osobe imaju više problema sa stvaranjem ušnog cerumena i češće im se pojavljuju čepovi zbog kojih moraju da dođu na pregled. Od čega to zavisi? Na ovo utiče više faktora. Pojava čepova u ušnom kanalu može zavisiti i od njegovog oblika i širine. Takođe, virusne infekcije mogu uticati na pojačano generisanje cerumena. Isto tako, ako nosite male slušalice one direktno stimulišu da se on više stvara. Preporučuje se ako imate potrebu da nosite slušalice da je bolje da koristite one velike koje idu preko celog uha, naravno ako se dešava da vam ušna mast zadaje probleme. Inače, stvaranje ušne masti je potpuno prirodan proces poput znojenja i slično. To što nekom ona zadaje probleme a nekom ne, ne znači da je reč o neko patološkom stanju. Svakako, poslušajte savete doktora i nikad nemojte čačkati uši štapićima ili sličnim predmetima kako ne biste izazvali infekciju.

Još jedna od metoda lečenja začepljenih ušiju je upravo ona koja se u orl ordinacijama najčešće primenjuje, a to je ispiranje ušiju. Skoro da nema osobe kojoj bar jedanput nisu ispirane uši u orl ordinaciji. Reč je o bezbolnoj metodi, koja je nekim pacijentima prijatna, a nekima malo neprijatna. Svakako ona se ne preporučuje svima. Osobe kojima ne bi trebalo raditi medicinsko ispiranje ušiju su one koje imaju oštećenje ili perforaciju bubne opne. Štaviše, ukoliko se samo sumnja na neko oštećenje bubne opne, izbegava se ispiranje ušiju. Ova metoda je nešto invazivnija u poređenju sa vakumskim isisavanjem cerumena iz ušnog kanala, a rezultat je isti ili sličan. Svakako cilj je da se pacijentu otkloni neprijatnost koju oseća zbog začepljenosti jednog ili oba uha. Neki pacijenti dugo trpe začepljenost ušiju, pa kada se jave u orl ordinaciju, treba više puta ispirati uši kako bi se one očistile i kako bi čep ispao. Konačno kada se to desi, osećaj je prijatan i pacijenti mnogo bolje čuju. Za ispiranje ušiju koristi se mlaka voda ili blagi rastvor borne kiseline. U slučajevima kada već postoji infekcija mogu se koristiti specijalni antiseptici i fiziološki rastvor. Tečnost se ubrizgava pod kontrolisanim pritiskom kako bi pokrenula i isprala čep koji se stvorio.

Inače, čepovi od cerumena koji se stvaraju u ušnim kanalima izazivaju neprijatnost zato što pacijent slabije čuje. Ima osećaj začepljenosti koju nikako samostalno ne može da otkloni. Neki pribegavaju čačkanju ušiju, što je najgora moguća ideja, jer se tako ušna mast još više nabija u ušni kanal. Ima i onih koji kupe u apoteci troprocentni hidrogen i njime pokušavaju da isperu začepljene uši. Međutim, ova metoda često ne daje željeni rezultat, naročito ako se puno cerumena nagomilalo u kanalu i ako postoji već formiran čep. Istina je da hidrogen od 3 procenta razmekšava cerumen, ali on malo i nabubri, pa se pacijentu nakon ukapavanja hidrogena često čini da je samo pogoršao situaciju i da još gore čuje. Ovo je malo neprijatan osećaj iako ne izaziva bol. Pacijenti jedva čekaju da odu u orl ordinaciju i da im se uvo otčepi. Ovo je sigurno najčešći razlog zašto pacijenti idu kod ušnog lekara kada su tegobe sa uhom u pitanju. Neprijatnost od začepljenog uva može biti i više od toga da pacijentima smeta što slabije čuju i da im je sam osećaj neprijatan. U nekim slučajevima ovo može da izazove blagu vrtoglavicu.

Što se preventive tiče, u orl ordinacijama savetuju da treba da vodimo računa da uvek svoje uši zaštitimo od buke. Osobe kojima je opis posla takav da su izloženo povišenom nivou buke tokom duže vremena, obično nose zaštitne slušalice. Preporuka je svima koji koriste neke bučne alate da uvek stave zaštitne slušalice. Oštećenje sluha se nekad može naglo javiti, a ponekad ono umesto privremenog stanja može postati trajno. Međutim, upozorenje da treba svoje uši da zaštitimo od prevelike buke ne odnosi se samo na one koji su joj zbog svoje profesije izloženi. Svako treba da vodi računa o tome. Pomoć mogu biti čepići za uši. Ima i onih od silikona, koji se poput plastelina „umese“ tako da prate oblik uha i savršeno prijanjaju.

Kada se neko javi u orl ordinaciju zbog vrtoglavice, gubitka ravnoteže ili oslabljenog sluha, jedna od dijagnostičkih metoda koja se koristi je vestibulometrija. Ova procedura namenjena je ispitivanju vestibularnog sistema, čija je funkcija da kontroliše ravnotežu i koordinaciju pokreta. Metoda koja je u primeni koristi za ova testiranja jeste kalorijski test vestibularisa, putem koje se posmatra reakcija unutrašnjeg uha u uslovima kada se menja temperatura. Test je dosta jednostavan. Spoljašnji ušni kanal izlaže se uticaju tople ili hladne vode, dok se istovremeno posmatraju nevoljni pokreti očnih jabučica – nistagmus i to sve uz pomoć uređaja koji se zove videonistagmograf. Kontraindikacija za sprovođenje ove vrste ispitivanja jeste ako pacijent već ima dijagnostikovano oštećenje bubne opne, pa ispiranje vodom može dovesti do infekcije. Kako bi rezultati testa bili validni treba izvršiti pripremu. U orl ordinacijama savetuje se pacijentima da dan pre zakazanog testiranja ne konzumiraju napitke sa kofeinom, alkoholom i da preskoče uzimanje terapije za smirenje. Pored ovog testiranja, postoje i razne druge metode kojima je svrha ispitivanje vestibularnog sistema. Tu spada i videonistagmografija (VNG), kod koje se koristi infracrvena kamera radi praćenja pokreta očiju i vestibularnih refleksa. Dix-Hallpike je klinički test pomoću kog se može utvrditi benigni paroksizmalni položaj vertiga (BPPV). Inače, u proceni stanja centra za ravnotežu koristi se i Rombergov test putem koga se ispituje da li je pacijent stabilan kada su mu oči zatvorene.

Dosta je bilo reči u vezi sa tegobama u vezi sa uhom. Štaviše, otorinolaringolozi se popularno u narodu nazivaju ušni lekari, iako je uho samo jedan od organa kojim se oni bave. Ceo sistem je povezan, a kada su tegobe u vezi sa grlom u pitanju, ma ih zaista raznih. Od bakterijskih i virusnih infekcija do problema sa glasnim žicama. Važno je da kada imate povišenu temperaturu ili osećate da vas boli grlo nikako ne pijete lekove na svoju ruku, već da se obavezno obratite svom doktoru. Zakažite pregled u odabranoj ORL ordinaciji. Otorinolaringolog će utvrditi uzrok bola i prepisati vam terapiju. Pridržavajte se uputstva koji su vam dati i idite na zakazane kontrole. Ukoliko nema potrebe za antibioticima, lekar ih neće propisati jer je od ključnog značaja da se oni odgovorno koriste. U protivnom raste rezistencija bakterija na njih, što nikako nije dobro. Takođe, ako vam ih doktor prepiše, nikako ne smete da prekidate terapiju na svoju ruku, posle dan ili dva, ma koliko da se bolje osećate. Upravo ovakva neodgovorna upotreba antibiotika stvara globalni problem, na šta upozoravaju u ORL ordinacijama. Poenta je da sve radite onako kako vam je doktor dao uputstva i biće sve u redu.

U orl ordinacijama može se uraditi bris nosa i grla. Uzorci se šalju na analizu u laboratoriju. Utvrđivanje postojanja nekih patogena nalaže dalje lečenje u skladu sa preporukama koje budete dobili kada odete na kontrolu u orl ordinaciju.

Još jedan veoma važan savet i upozorenje dolaze iz ORL ordinacija. On se odnosi na prekomernu upotrebu kapi za nos. Naime, mnogi pate od toga da im je nos često malo zapušen. Uzroci mogu biti razni, između ostalog to može biti znak blage alergije. Takođe, sredina u kojoj se nalazite može uticati na to, pa tako kada je prostor zagušljiv ili kada je vazduh suv u pregrejanim prostorijama, desi se da sluzokoža u nosu natekne i da nam se nos zapuši. Tada moramo da u potpunosti ili delimično dišemo na usta, što nije dobro. Ovo je naročito neprijatno noću dok spavamo. Ovaj problem mnogi rešavaju tako što na svoju ruku kupuju kapi za nos u apoteci i koriste ih preko dozvoljenih granica. Naime, neke kapi za nos otorinolaringolozi preporučuju samo tokom akutne infekcije gornjih disajnih puteva, kada se osećate začepljeno, curi vam nos i ne možete na njega da dišete i to samo u periodu od maksimalno nedelju dana. Međutim, kod nekih pacijenata se javi zavisnost od kapi za nos, na šta otorinolaringolozi upozoravaju. Vremenom, nakon višemesečne upotrebe svaki dan, sluzokoža nosa se ošteti i čak i kada im je nos otpušen, pacijenti imaju osećaj da nije i koriste i dalje kapi. Ovo deluje kao bezazleni problem, međutim uopšte nije tako. Sluzokoža nosa treba da se oporavi jer je kapi oštećuju na duge staze. Stoga uvek poštujte savete i preporuke koje dobijete u ORL ordinaciji jer ni jedna od njih nije uzalud.